Profesor Dobrivoje Ročkomanović

0

Profesor muzičke kulture Dobrivoje Ročkomanović, po rezultatima anketa omiljen profesor među učenicima i kolegama, u intervjuu povodom ovog priznanja nam otkriva neke pojedinosti vezane za školu, ali i za život van nje.

 1. Kako se osećate povodom toga što ste omiljeni profesor, kako među profesorima, tako i među učenicima?
Osećaj biti omiljeni profesor među učenicima i profesorima je svakako lep. Ne mogu da kažem da mi ne imponuje. Mislim da je moja priroda takva da ja ništa radim planirano, već je neposrednost ta koja je doprinela takvoj slici.

2. Koliko dugo radite u Gimnaziji? Da li se nešto promenilo od Vašeg dolaska do danas?
Ovo je sedma godina otkada sam počeo da radim u Gimnaziji. Za to vreme sam postao iskusniji, neću da kažem pametniji (smeh). Promenile su se i kolege, došli su mlađi profesori. Po pitanju generacija koje su prisutne i koje dolaze, ne bih da budem pesimista, ali mogu da kažem da deca dolaze sa sve slabijim predznanjem, što dodatno otežava naš posao. To je, valjda, u skladu sa vremenom u kome živimo.

3. Da li je hor postojao u školi i pre nego što ste Vi počeli da radite u njoj?
Hor je postojao u školi i pre mog dolaska. Ono što je dobra stvar je to da ja nastavljam tradiciju veoma uspešnog hora koji je pre mene postizao izuzetne rezultate. Razlog zbog kog se ja ne upuštam u ozbiljniju priču po pitanju takmičenja i koncerata je problem sa kojim se suočavam svake godine. Sa odlaskom četvrtog razreda dobar deo iskusnih pevača ode, dok dolazak nove generacije nekada ne ispuni moja očekivanja, tako da ja svake godine obučavam novu generaciju i spremam ih da jednog dana oni budu nosioci hora.

4. Da li je naporno održavati formu hora?
Izuzetno je naporno da se održi forma hora. U okviru školske godine hor učestvuje u dvema manifestacijama: proslavi svetog Save i Dana škole. Nastojim da kompozicije koje biram budu prikladne koliko događaju toliko i konceptu mojih pevača što, kao što sam napomenuo, ume da bude vrlo teško jer odnos glasova u samom horu nije idealan.

5. Šta slušate privatno?
Moram da priznam da kod kuće nemam mnogo vremena da se opuštam uz muziku jer, kao što znate, ja sam roditelj dva mala deteta, što je velika obaveza, tako da trenutno slušam dečje pesmice koje su prikladne za uzrast mojih klinaca. Nađe se, naravno, vremena i za nešto kvalitetnije. Obzirom da sam u poslu sa horom, vrlo često preslušavam određene kompozicije i trudim se da izvođenje našeg hora približim što više vrhunskom izvođenju.

6. Šta mislite o muzici koja je trenutno aktuelna?
Muzika koja je trenutno aktuelna je odraz našeg društva, i za nju nemam ništa lepo da kažem. Međutim, ono što ja smatram neophodnim je da deca pronađu sami svoj ukus. Ja sam, kao profesor muzičke kulture, tu da vas uputim na kvalitetnije stvari koje odolevaju zubu vremena.

7. Čime se bavite u slobodno vreme?
Slobodnog vremena nemam mnogo. Hobi mi se uglavnom svodi na muziku. Kao sto sam rekao, aranžiram neke kompozicije za hor, trudim se da ponekad ubacim u repertoar neku aktuelnu, moderniju kompoziciju što je interesantno i lepo prihvaćeno od članova hora.

8. Čemu ćete nastojati da naučite decu kada budu bila starija?
Svoju decu učim da budu poštena. Nastojim da ih usmerim na prave stvari u životu, kao što to radi i svaki roditelj kome je stalo. Trudim se da ih podstičem kada je reč o muzici, crtanju ili nekoj drugoj zanimaciji. Trudiću se, koliko god mogu, da postanu obrazovani ljudi koji će znati da cene prave vrednost, pre svega, da znaju šta je poštenje koga je danas sve manje u našem društvu.

9. Opišite sebe ukratko kao srednjoškolca.
Ja sam bio vrlo nestašan kao đak, kao što sam vam više puta i pričao. Međutim, nikada nisam dozvoljavao da ti moji nestašluci dođu u sukob sa mojim interesima, odnosno sa mojim sferama interesovanja i, na prvom mestu, sa obrazovanjem. Obaveze koje sa imao u školi su bile ispunjavane na vreme. Bio sam odličan đak, jedan od dva najbolja u svojoj generaciji, ali, bio sam i nestašan. Znao sam da pobegnem sa časa i napravim po koju glupostu, ali sam znao da prihvatim odgovornost za sve to, čega je danas sve manje među klincima.

10. Da li ste prvobitno želeli da se bavite prosvetnim radom ili ste imali drugačije ambicije?

Kada sam bio u srednjoj školi, ni sanjao nisam da ću ceo život provesti u njoj (smeh). Kao što i vi sada stojite na raskrsnici puteva i treba da se opredelite, ni ja nisam znao gde ću se najbolje snaći. Igrom slučaja sam upisao Pravni fakultet, što je možda interesantno, i studirao sam celu jednu godinu. Međutim, nisam se pronašao u tome, već sam shvatio da je moj život muzika. Nisam ni mogao zamisliti koliko ovaj posao može doneti radosti iz razloga što je nešto najlepše biti okružen mladim ljudima. Imam običaj da kažem da čovek koji je okružen njima ne može nikada da bude star. To je lepša strana profesorske priče. Još lepša je činjenica da imamo priliku da utičemo na vas da postanete dobri i odgovrni ljudi.

11. Kakva su Vaša iskustva sa drugim poslovima ako ih je bilo?
Bavio sam se muzikom. Bio sam član raznih bendova sa kojima sam nastupao po klubovima, a i kafanama, što je sastavni deo muzičkog života. Prošao sam sve te žanrove, kafiće i kafane čime sam stekao iskustvo koje mi danas koristi.

12. U anketi smo svim profesorima postavili pitanje o njihovom prvom času. Možete li nam sada reći nešto više o tome?
Moj prvi čas je bio katastrofalan (smeh). Trema je učinila svoje. Strah od nepoznatog obuzima profesore na poletku karijere. To je bilo jedno neprijatno iskustvo za mene. Svoj prvi čas sam održao dok sam bio na fakultetu u okviru metodike. To je bilo jako davno, nisam se tada profesionalno bavio time. Kasnije sam radio u Srednjoj muzičkoj školi u Nišu. Vremenom me je trema napustila i počeo sam da uživam u tome što radim.

13. Podelite sa nama neku anegdotu sa nekog od Vaših časova.
Čas koristim i za predavanja, za ono što nastavni program traži od mene, ali gotovo obavezno odvojim neko vreme za opuštanje i neformalni rad kada se vrlo često šalim sa učenicima.

14. Sa kim od kolega se najbolje slažete? Da li Vam neki od njih predstavljaju uzor?
Sve kolege su mi drage i sa svima sam u odličnim odnosima, ne bih izdvajao pojedince. Pošto pripadam mlađim generacijama profesora, rado prihvatam savete svih starijih i iskusnijih kolega.

15. Da li ste imali neprijatnih iskustava u školi?
Neprijatnih iskustava u školi nisam imao i nadam se da ih neću imati. Ja sam otvoren za saradnju i sa kolegama i sa učenicima. Tu sam da pomognem svojim iskustvom i savetima i smatram da vi, kao đaci, to cenite.

16. Da li je lako biti profesor danas?
Svakako nije. Ja nisam od onih što se žale na materijalni položaj prosvetnog radnika u društvu. O tome nećemo pričati danas. Naš posao je veoma odgovoran. Mi smo ti koji decu treba da učimo pravim vrednostima što je u današnje vreme veoma teško, pogotovo u našem društvu koje je prožeto korupcijom i kriminalom. Veoma je teško da vas pored takvih saznanja naučimo pravim stvarima i vrednostima.

17. Za kraj intervjua, imate li nešto što biste poručili učenicima?
Voleo bih da budu odgovorniji prema obavezama u školi, a samim tim i prema sebi. Voleo bih da više rade jer će im se taj rad u nekom trenutku ispaltiti. Smatram da čovek više vredi što više znanja i iskustva nosi sa sobom. U školi imamo dobre profesore koji mogu mnogo da vas nauče ukoliko vi to dozvolite, naravno.

Autor: Sofija Jović i Ilija Najdanović

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR