SLOBODNA DECA SAMERHILA

0

SLOBODNA DECA SAMERHILA“

„Svi zločini, sve mržnje i svi ratovi mogu se svesti na nesreću. Ova knjiga je pokušaj da se prikaže kako nastaje nesreća, kako ona uništava ljudski život i kako deca mogu da se odgoje tako da do nesreće uopšte ne dođe…“   – A. S. Nil

Nil je bio britanski pedagog, pisac i osnivač škole Summerhil (Samerhil). Rođen je u Forfaru, u učiteljskoj porodici s trinaestoro dece. Studirao je na Univerzitetu u Edinburgu i magistrirao 1912, a 1914 postao je direktor u Gretna Grinu u Škotskoj.

Škola Samerhil je osnovana u blizini Drezdena u Nemačkoj, 1921. godine. Međutim, zbog svog nekonvencionalnog programa nastave ubrzo je zabranjena. Godine 1924. Samerhil se seli u Englesku i zadržava svoj eksperimentalni karakter. Aleksandar Nil zastupao je pravac individualne pedagogije, po kome je dete centar vaspitno¬obrazovnog procesa, pa se u skladu s njegovim mogućnostima i interesovanjima organizuje i adekvatna pedagoška sredina. Nil je osnovao školu koja će odgovarati detetu, kako bi u praksi dokazao svoje obrazovne teorije. Ono što je za njega bilo najbitnije je upravo to da je za decu u budućnosti najbitnije da ona budu srećna, a ne da li su visoko akademski obrazovana.

„Jedino lečenje koje treba primenjivati kod dece jeste lečenje od nesreće. Teško dete jeste dete koje je nesrećno. Ono je u ratu sa samim sobom, pa otuda i u ratu sa svetom.“ – A. S. Nil

SLOBODNA DECA SAMERHILA

Škola u Samerhilu je bila internatskog tipa. Školovanje se plaćalo, a pohađala su je deca srednjih klasa poreklom iz Engleske, američkih, evropskih i azijskih zemalja, starosti od pet do petnaest godina. Deca su bila podeljena u dve grupe, mlađu i stariju. U Nilovoj školi nije bilo podele na dečake i devojčice, siromašne i bogate, inteligentne i one manje inteligentne, pa zato i nije bilo nesrećnih pojedinaca. U tom odvojenom, jedinstvenom svetu harmonije žive deca kojoj je apsolutno sve dopušteno.

Prema Nilovom shvatanju cilj školovanja i života je isti, biti srećan. Do sreće kao najvećeg cilja škole u Samerhilu stiže se preko principa slobode, jednakosti, ravnopravnog položaja deteta i odraslog, ali i fleksibilnog shvatanja nastave. Princip podučavanja isključivao je svaku prinudu, a podsticao je dečiju radoznalost, spontane potrebe i samooblikovanje, kako bi se probudilo interesovanje deteta za život koji ga okružuje. U školi pravila ponašanja ne postoje, nema zabrana. Za učenicima niko ne posprema i ne pregleda njihove sobe. Nastava je usklađena interesima deteta, metode podučavanja nisu važne jer ako dete nešto želi da nauči, naučiće na koji god način da se podučava. Deca treba da uče ono što ih zanima jer će u tome na kraju biti i najuspešniji. Učenje se shvata kao igra, dok se u standardnom obrazovanju učenje doživljava kao obaveza. Prednost ove škole je to što deca sama donose vlastite zakone. Ona počiva na demokratiji i deca razvijaju osećaj za druge ljude.

Kako ste znali da će demokratija između učitelja i dece imati pozitivan ishod?

U Summerhilu se demokratičnost ostvaruje na sednicama, gde svako ima pravo glasa, a uglavnom se glasa o pitanjima koja su vezana za školska prava. Sednice postoje kako bi svako mogao da iznese svoje mišljenje, što ujedno i podstiče sticanje veština javnog govorenja. Nastavnik se pred decom ne postavlja kao autoritet, već je sa njima ravnopravan. Deca na ovaj način ne osećaju strah prema odraslima. Ovo zapravo znači da Nilov glas nije važniji od glasa nekog deteta. S obzirom da učitelji nisu predstavljali autoritet, ponekada se stiče utisak da deca dominiraju. Na primer, sasvim je uobičajeno da dete kaže učitelju da je potpuna neznalica ili da je budala. U Samerhilu ne postoje kazne i zabrane, jer se kazne smatraju modifikovanom mržnjom odraslog. One predstavljaju pokazivanje nemoći u sukobljavanju sa ličnim, potisnutim nezadovoljstvom koje je nevezano za dečje postupke. Tako shvaćena kazna podrazumeva stvaranje straha kod deteta, osećanja zavisnosti i blokade kreativnih potencijala. Učitelji deci ne nameću svoje stavove niti sistem vrednosti, pa ih čak ne upoznaju ni sa osnovnim moralnim načelima.

Nil smatra da se dobri učitelji rađaju i da ih dobrima ne može učiniti nikakva obuka. Dobar učitelj mora imati smisao za humor jer je to deci zanimljivo, zato što ona to shvataju kao blagonaklonost. Deca moraju da osete da su učitelji na njihovoj strani, da se smeju zajedno sa njima, a ne da se podsemevaju deci. Ne smeju biti autoritet, ni moralisti, kao što ne smeju biti strah i trepet, nego moraju biti ravni deci. Samerhilski učitelji su maštoviti i kreativni, podstiču dečiju kreativnost, više cene dečje emocije nego njihov intelektualni napredak.

Sa slobodom se može reći da je na ovaj način samoupravljanje narušeno, ali sa druge strane uviđamo da deca u ovoj školi dobijaju mnogo više. Ona na ovaj način uče o važnosti demokratije, zakona i života u zajednici. Upravo samoupravljanje Nil smatra bitnijim od obrazovanja, jer na ovaj način deca dobijaju neprocenjivo znanje o pravednosti. U počecima rada Samerhil je primao problematičnu decu, đake koji su  bili izbačeni iz drugih škola. Nil  je ovoj deci pomagao tako što im je pružao ljubav i slobodu. Ključna ideja je da se deca rađaju dobra, a da se zločin javlja iz mržnje, odnosno da je mržnja rezultat nedostatka roditeljske ljubavi.

„Deca su mudra. Na ljubav će odgovoriti ljubavlju, a na mržnju mržnjom“ – A. S. Nil

Kako je nastala ideja spajanja takvog načina obrazovanja i igre?

Škola u Samerhilu je imala svoj jedinstven cilj, koji je težila da ostvari. Nil se trudio da pomogne detetu da izraste u sretnu osobu, nezavisno od toga kojim će se poslom baviti u budućnosti. Okrenuo se detetovoj sposobnosti, poštujući pravo na slobodu i samooblikovanje. Najvažnije mu je bilo da ona zadovolje svoje vlastite potrebe. Bio je mišljenja da su deca rođena sa određenim znanjima i sposobnostima, s toga je nastavu sveo na ono najosnovnije: ovladavanje čitanjem, pisanjem i računom. Deca su nastavu krojila po svojim interesovanjima i trenutnim željama. U ovoj školi raspored nije postojao, a nastava nije bila obavezna. Jedna od retkih obaveza u školi bilo je prisustvovanje nedeljnom sastanku gde su se utvrđivala, menjala ili brisala školska pravila. Mnogi ljudi smatraju da ni jedno dete nikada ne bi prisustvovalo predavanjima a da na to nije prisiljeno. U Samerhilu se retko dešavalo da dete ne prati ni jedno predavanje.

Igra nije bila uskraćena, deca su se igrala koliko su želela, a počinjala su da uče tek i ako osete potrebu za tim. Teorija ove škole je da ako se dete naigra u detinjstvu, biće ispunjeno i to će mu pomoći da prione na posao i da se suoči sa životom. Nil smatra da odrasli igru zanemaruju i smatraju da je igra gubljenje vremena. Zbog takvog mišljenja u tradicionalnim školama za igru je ostavljen veoma mali prostor. Deca nakon igre postižu bolje rezultate i mogu da se posvete učenju u odnosu na onu decu koja su primorana na učenje.

U Summerhilu, u ovoj jedinstvenoj školi žive deca kojoj je sve dopušteno. Spavaju i ustaju kada ona to žele, jedu kada su gladna i oblače se onako kako ona to žele. U njihovim životima, nema nikakvih zabrana već je sve stvar slobodne volje. Deca rastu slobodno, nema napisanih i ne napisanih pravila, ali se moraju međusobno poštovati, moraju da uvažavaju mišljenja drugih i u dogovoru sa drugima da rešavaju sve svoje probleme. Semerhil je zapravo primer da je drugačije obrazovanje i drugačiji način života moguć. Nil je govorio o slobodi odlučivanja dece o onim pitanjima koja se neposredno tiču njih samih. Samerhil predstavlja jednu zajednicu, gde su većina članova deca. Podučavanje jeste sastavni deo Samerhila ali ne i najvažniji. Najvazniji deo je kreiranje i održavanje sredine u kojoj svi članovi zajednice žive u harmoniji i skladnim odnosima, a uz to i zadržavaju svoju ličnu slobodu.

Može se sa pravom smatrati da je Nil okrenuo novi list u pedagoškoj praksi. Bio je ispred svoga vremena. Sumerhil nije bio samo maštovita vizija već škola koja je stvarno postojala. Po prvi put je neko stvarno pokušao da prilagodi školu detetu, a ne dete školi. Mnogi teoretičari su smatrali da su nastava i znanje neophodni u današnjem društvu, ali su i samerhilska deca završavala fakultete i postajali su radnici, kao što je to bio slučaj i sa decom koja su završavala tradicionalne škole.

„Ako se vaše dete naigra do mile volje, položiće prijemne ispite za fakultet nakon samo dve godine intenzivnog učenja, umesto da provede uobičajenih pet, šest ili sedam godina u nekoj školi u kojoj se potreba dece za igrom sasvim zanemaruje“ – A. S. Nil

Kakav je u Samershilu stav o seksu, religiji i moralu?

Nil je govorio da su deca previše sputana različitim seksualnim zabranama, nematanjem verskog odgajanja i strogim odvajanjem muške i ženske dece u edukaciji. Vođen time omogućio je da Samerhil ima otvoren stav prema seksualnosti. Adolescenti u ovoj školi otvoreno raspravljaju o ovoj temi, bez ikakvog osećaja da rade nešto pogrešno. Nil smatra da se o sekusalnosti treba govoriti i da se ona ne sme potiskivati. Seks adolescenata nije moralno pogrešan, ali je ekonomski nepovoljan za školu. U smislu da bi trudnoća neke od učenica, mogla da ugrozi budućnost škole za koju se deca jako vežu. Odnos između polova je zdrav, dečaci i devojčice se ne odvajaju po spavaonama. Dečaci ne špijuniraju devojčice kada se sunčaju u polju, niti devojčice pridaju značaj kada dečaci leti rade ili se igraju u kratkim sortsevima. Ljubavne avanture se u ovoj školi ne podstiču, ali se i ne suzbijaju. Nil ne zagovara seksualnu edukaciju, ali smatra da je najbitniji zadatak u seksualnom razvoju oslobađanje od nametnutog osećanja krivice. U ovoj školi nema verskog obrazovanja. Nil nema ništa protiv religije, ali on u njoj vidi neke nedostatke. Smatra da religija dovodi do ograničavanje slobode, predstavlja beg od odgovornosti i traženje opravdanja u nečemu izvan sebe. Po njemu pribegavamo religiji iz straha. U Samerhilu su psovke dozvoljene i od njih se niko ne zgražava, ali baš iz razloga što im je to bilo dozvoljeno nisu to činili. Izvan granica škole je zabranjeno koristiti psovke, kako škola ne bi imala probleme. Nil leči decu od preteranog potiskovanja osećanja i želja. Možda to ne radi na najbolji način, ali zasigurno to radi iz najbolje namere.

Zaključak

Samerhil je škola koju pohađaju slobodna deca. Deca su slobodna baš zato što imaju pravo da upravljaju svojim društvenim životom. Njima se pruža mogućnost da steknu svoje samopouzdanje, što našim ili bolje rečeno tradicionalnim školama retko polazi za rukom. Učenje i treba da bude igra, ono što mladi rade u običnim školama je za Nila traćenje vremena, energije i strpljenja. Treba imati u vidu da je ova škola osnovana 1921. godine i da ona još uvek postoji. Nažalost, to je jedina škola koja ima jedinstven cilj i koja je svom cilju ostala dosledna. Sama činjenica da je ova škola i danas otvorena, govori nam da i danas postoje ljudi koji su spremin za promene. To su ljudi koji se ne plaše promene i ne pribegavaju svakodnevnim rutinama.

Nakon čitanja ove knjige postavlja se pitanje, ko bi od nas želeo da ima mogućnost izbora i bude deo ove priče? Ali nama ostaje samo da se nadamo da ćemo imati pravo na izbor, pravo da odlučimo i izaberemo, a ne da budemo izabrani da ne budemo kormilari sopstvenog života. Knjigu „Slobodna deca Samerhila“ treba da pročita svaka mlada osoba, jer je detinjstvo razigrano doba i svaka zajednica koja zanemaruje tu istinu, ne odgaja decu onako kako valja.

Nilu se svakako mora odati priznanje jer u svakom detetu vidi jedinstveno biće koje zaslužuje pažnju i uvažavanje kao i bilo koja odrasla osoba. Po njemu to predstavlja jedini način da se dostigne vrhunac razvoja u poštenu, iskrenu i ono što je pre svega najvažnije, srećnu odraslu osobu.

„Funkcija deteta je da živi svoj život-ne život kojim njegovi anksiozni roditelji smatraju da bi trebalo da se živi, i ne život u smislu koji je odredio stručnjak za obrazovanje smatrajući šta je najbolje“ – A. S. Nil

 

 

 

 

 

Školski psiholog, Saška Stojanović

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR