Ивана Пантић, ученица филолошког одељења наше гимназија и учесница пројекта ,,Donao verbindet’’ (,,Дунав повезује’’)
– Можеш ли нам рећи нешто више о томе како си почела да учиш немачки језик и колико дуго га већ учиш?
– Немачки учим од петог разреда основне школе, али не као редован предмет у школи, већ сам ишла на приватне часове. Пошто сам са лакоћом учила, убрзо сам га и заволела, што се на крају и исплатило.
– Шта те највише привлачи у учењу тог језика, а шта одбија?
– Најзанимљивије ми је причање на немачком језику, зато што уживам у разговору са људима који такође говоре овај језик, а понекад ми је тешко да се усредсредим на писање, зато што граматика немачког језика захтева изузетно велику концентрацију.
– Које су предности учења немачког језика?
– Пре свега, учење страних језика је важно због сопственог образовања. Учећи немачки, научила сам доста о култури, народу и обичајима Немачке, што сматрам да је од велике важности за стицање опште културе.
– Да ли ти се икада пружила прилика да освојиш неку награду или учествујеш у неком пројекту везаном за немачки језик?
– У осмом разреду сам на Регионалном такмичењу из немачког језика освојила друго место, а две године касније започела сам учешће у пројекту ,,Дунав повезује’’, који организује Министарство културе Немачке.
– Можеш ли нам рећи нешто више о том пројекту?
– То је пројекат који ми је омогућио добијање стипендије за путовање у Немачку, а као услов за ту стипендију било је писање есеја на тему ,,Дунав – река која је видела све’’. Мој есеј се нашао у ужем избору и захваљујући њему сам провела шест незаборавних дана у Немачкој.
– Реци нам нешто више о свом боравку у Немачкој.
– Деца из осам земаља кроз које Дунав протиче учествовала су у том пројекту и били смо смештени у кампу за младе у близини Штутгарта. Сваки дан нам је био организован и наше задатке смо обављали у радионицама. Иначе били смо подељени у три групе. Ја сам била у групи ,,музика и рецитација’’, где смо обрађивали наше теме које смо писали и на завршној вечери изложили све што смо радили током целе недеље. У међувремену смо имали разне дневне екскурзије и обилазили веће градове.
–Да ли си била у још некој држави осим Немачке поводом овог пројекта?
– Пројекат је одржан и у Србији, тачније у Ковачици, са истим програмом као и у Немачкој, а касније, у јануару, моја група ,,музика и рецитација’’ посетила је и Бугарску поводом снимања CD-а за овај пројекат. Тамо смо одржали и концерт пред ученицима једне од познатих гимназија у Софији. Следеће што ме чека је одлазак у Румунију где ће се одржати финале, тј. крај овог пројекта.
– По чему ћеш памтити овај пројекат?
– Памтићу га по једном великом и значајном искуству, по томе што сам успела да усавршим своје знање немачког језика и стекнем пријатеље широм Балкана, али такође и по томе што сам сазнала нешто више о начину живота људи у овој држави.
– Пошто већ дуго учиш немачки језик, да ли си полагала неке од испита на неком институту за немачки језик?
– У априлу 2013. на Гете институту у Београду положила сам Б2 ниво из немачког језика и ова диплома ми касније може омогућити студирање или рад у иностранству.
– Честитам на постигнутим резултатима. И, на крају, шта би препоручила осталим ученицима који желе да уче овај језик?
– Препоручила бих да, ако стварно воле овај језик, треба да уложе много труда јер ће се то на крају исплатити и може им омогућити разна путовања, стипендије и стицање нових искустава.
Интервју обавила Марија Ристић, III/1
