Потреба за реорганизацијом програма авангарде у наставним плановима и програмима средњошколских предмета везаних за уметност (Српски језик и књижевност, Ликовна култура и Музичка култура) је вишеструка: књижевноисторијска, корелациона, компаративно-естетичка. Авангарда се неоправдано меша са неавангардним тенденцијама и то се назива међуратном књижевношћу. Оваква „концепција“ онемогућава уочавање креативног потенцијала авангардне књижевности (футуризма, експресионизма, надреализма) и коначно, не развија експерименталне стилистичке апетите за писањем код ученика.
Функција предавања „Образовање авангарде: авангардизација образовања“ је управо на указивање на значај маргинализованих авангардних праваца даде, зенитизма, хипнизма и конструктивизма те на расветљавање конгломерата авангардних поступака из образовне, културолошке, научне и уметничке визуре.
