Наша школа је и ове године као и претходних обележила школску славу Светог Саву, пригодном академијом којој су присуствовали бројни уважени гости, професори, бивши професори, родитељи и ученици наше школе.
Како је све то изгледало можете погледати у видео прилогу испод.
Верници и црква славе Светог Саву или Савиндан, посвећен утемељитељу српског православља Растку Немањићу, просветитељу и првом српском архиепископ, човеку који се својевољно одрекао земаљске власти и замонашио се.
Празник Светог Саве један је од највећих храмовних и породичних празника. Проглашен је за школску славу и каже се „Свети Сава, школска слава“, а светкују га и многе занатлије и чобани.
Свети Сава, рођен као Растко Немањић, био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.
Растко Немањић, син великог српског жупана Стефана Немање, рођен је 1169. године.
Као младић је жудео за духовним животом и зато је одбегао у Свету Гору. И сам Стефан Немања је за њим дошао у Свету Гору, замонашио се и умро као монах Симеон.
Растко, који је узео монашко име Сава, издејствовао је код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први српски архиепископ.
Свети Сава и његов отац установили су манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по српској земљи.
Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.
Путовао је два пута на поклоњење светињама у Јерусалиму и Светој земљи.
Мирио је своју браћу, завађену око власти, мирио је Србе са њиховим суседима. Стварајући Српску цркву, истовремено је стварао српску државу и културу.
Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добробит свих и зато су га поштовали и волели сви на Балкану.
Србима је дао хришћанску душу, која је опстала и после пропасти српске државе.
Умро је у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе на Богојављење, 12. јануара 1236. године и тај дан је црква установила као празник којим се обележава успомена на његов живот и дело.
Многе занатлије у Србији сматрале су га својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу.
У београдској општини Врачар, на месту где се верује да су по налогу Турчина Синан-паше 1594. године оскрнављене и спаљене светитељеве мошти, подигнут је храм посвећен Светом Сави у знак захвалности за све што је урадио за свој народ и цркву.
