Професор Добривоје Рочкомановић

0

Професор музичке културе Добривоје Рочкомановић, по резултатима анкета омиљен професор међу ученицима и колегама, у интервјуу поводом овог признања нам открива неке појединости везане за школу, али и за живот ван ње.

 1. Како се осећате поводом тога што сте омиљени професор, како међу професорима, тако и међу ученицима?
Осећај бити омиљени професор међу ученицима и професорима је свакако леп. Не могу да кажем да ми не импонује. Мислим да је моја природа таква да ја ништа радим планирано, већ је непосредност та која је допринела таквој слици.

2. Колико дуго радите у Гимназији? Да ли се нешто променило од Вашег доласка до данас?
Ово је седма година откада сам почео да радим у Гимназији. За то време сам постао искуснији, нећу да кажем паметнији (смех). Промениле су се и колеге, дошли су млађи професори. По питању генерација које су присутне и које долазе, не бих да будем песимиста, али могу да кажем да деца долазе са све слабијим предзнањем, што додатно отежава наш посао. То је, ваљда, у складу са временом у коме живимо.

3. Да ли је хор постојао у школи и пре него што сте Ви почели да радите у њој?
Хор је постојао у школи и пре мог доласка. Оно што је добра ствар је то да ја настављам традицију веома успешног хора који је пре мене постизао изузетне резултате. Разлог због ког се ја не упуштам у озбиљнију причу по питању такмичења и концерата је проблем са којим се суочавам сваке године. Са одласком четвртог разреда добар део искусних певача оде, док долазак нове генерације некада не испуни моја очекивања, тако да ја сваке године обучавам нову генерацију и спремам их да једног дана они буду носиоци хора.

4. Да ли је напорно одржавати форму хора?
Изузетно је напорно да се одржи форма хора. У оквиру школске године хор учествује у двема манифестацијама: прослави светог Саве и Дана школе. Настојим да композиције које бирам буду прикладне колико догађају толико и концепту мојих певача што, као што сам напоменуо, уме да буде врло тешко јер однос гласова у самом хору није идеалан.

5. Шта слушате приватно?
Морам да признам да код куће немам много времена да се опуштам уз музику јер, као што знате, ја сам родитељ два мала детета, што је велика обавеза, тако да тренутно слушам дечје песмице које су прикладне за узраст мојих клинаца. Нађе се, наравно, времена и за нешто квалитетније. Обзиром да сам у послу са хором, врло често преслушавам одређене композиције и трудим се да извођење нашег хора приближим што више врхунском извођењу.

6. Шта мислите о музици која је тренутно актуелна?
Музика која је тренутно актуелна је одраз нашег друштва, и за њу немам ништа лепо да кажем. Међутим, оно што ја сматрам неопходним је да деца пронађу сами свој укус. Ја сам, као професор музичке културе, ту да вас упутим на квалитетније ствари које одолевају зубу времена.

7. Чиме се бавите у слободно време?
Слободног времена немам много. Хоби ми се углавном своди на музику. Као сто сам рекао, аранжирам неке композиције за хор, трудим се да понекад убацим у репертоар неку актуелну, модернију композицију што је интересантно и лепо прихваћено од чланова хора.

8. Чему ћете настојати да научите децу када буду била старија?
Своју децу учим да буду поштена. Настојим да их усмерим на праве ствари у животу, као што то ради и сваки родитељ коме је стало. Трудим се да их подстичем када је реч о музици, цртању или некој другој занимацији. Трудићу се, колико год могу, да постану образовани људи који ће знати да цене праве вредност, пре свега, да знају шта је поштење кога је данас све мање у нашем друштву.

9. Опишите себе укратко као средњошколца.
Ја сам био врло несташан као ђак, као што сам вам више пута и причао. Међутим, никада нисам дозвољавао да ти моји несташлуци дођу у сукоб са мојим интересима, односно са мојим сферама интересовања и, на првом месту, са образовањем. Обавезе које са имао у школи су биле испуњаване на време. Био сам одличан ђак, један од два најбоља у својој генерацији, али, био сам и несташан. Знао сам да побегнем са часа и направим по коју глупосту, али сам знао да прихватим одговорност за све то, чега је данас све мање међу клинцима.

10. Да ли сте првобитно желели да се бавите просветним радом или сте имали другачије амбиције?

Када сам био у средњој школи, ни сањао нисам да ћу цео живот провести у њој (смех). Као што и ви сада стојите на раскрсници путева и треба да се определите, ни ја нисам знао где ћу се најбоље снаћи. Игром случаја сам уписао Правни факултет, што је можда интересантно, и студирао сам целу једну годину. Међутим, нисам се пронашао у томе, већ сам схватио да је мој живот музика. Нисам ни могао замислити колико овај посао може донети радости из разлога што је нешто најлепше бити окружен младим људима. Имам обичај да кажем да човек који је окружен њима не може никада да буде стар. То је лепша страна професорске приче. Још лепша је чињеница да имамо прилику да утичемо на вас да постанете добри и одговрни људи.

11. Каква су Ваша искуства са другим пословима ако их је било?
Бавио сам се музиком. Био сам члан разних бендова са којима сам наступао по клубовима, а и кафанама, што је саставни део музичког живота. Прошао сам све те жанрове, кафиће и кафане чиме сам стекао искуство које ми данас користи.

12. У анкети смо свим професорима поставили питање о њиховом првом часу. Можете ли нам сада рећи нешто више о томе?
Мој први час је био катастрофалан (смех). Трема је учинила своје. Страх од непознатог обузима професоре на полетку каријере. То је било једно непријатно искуство за мене. Свој први час сам одржао док сам био на факултету у оквиру методике. То је било јако давно, нисам се тада професионално бавио тиме. Касније сам радио у Средњој музичкој школи у Нишу. Временом ме је трема напустила и почео сам да уживам у томе што радим.

13. Поделите са нама неку анегдоту са неког од Ваших часова.
Час користим и за предавања, за оно што наставни програм тражи од мене, али готово обавезно одвојим неко време за опуштање и неформални рад када се врло често шалим са ученицима.

14. Са ким од колега се најбоље слажете? Да ли Вам неки од њих представљају узор?
Све колеге су ми драге и са свима сам у одличним односима, не бих издвајао појединце. Пошто припадам млађим генерацијама професора, радо прихватам савете свих старијих и искуснијих колега.

15. Да ли сте имали непријатних искустава у школи?
Непријатних искустава у школи нисам имао и надам се да их нећу имати. Ја сам отворен за сарадњу и са колегама и са ученицима. Ту сам да помогнем својим искуством и саветима и сматрам да ви, као ђаци, то цените.

16. Да ли је лако бити професор данас?
Свакако није. Ја нисам од оних што се жале на материјални положај просветног радника у друштву. О томе нећемо причати данас. Наш посао је веома одговоран. Ми смо ти који децу треба да учимо правим вредностима што је у данашње време веома тешко, поготово у нашем друштву које је прожето корупцијом и криминалом. Веома је тешко да вас поред таквих сазнања научимо правим стварима и вредностима.

17. За крај интервјуа, имате ли нешто што бисте поручили ученицима?
Волео бих да буду одговорнији према обавезама у школи, а самим тим и према себи. Волео бих да више раде јер ће им се тај рад у неком тренутку испалтити. Сматрам да човек више вреди што више знања и искуства носи са собом. У школи имамо добре професоре који могу много да вас науче уколико ви то дозволите, наравно.

Аутор: Софија Јовић и Илија Најдановић

НЕМА КОМЕНТАРА

ПОСТАВИ ОДГОВОР