Adolescentna kriza kao normalan razvojni fenomen

0

Jedna od najburnijih kriza kod većine ljudi javlja se na početku adolescentnog doba. Osnovne promene u ovom periodu su vezane za fizički izgled i buđenje snažnih seksualnih nagona. Mladoj osobi je veoma teško da pronađe odgovarajuću ravnotežu između ograničavanja i izražavanja nagonskih težnji. Ona napušta sigurnost detinjstva i preuzima odgovornost odraslih. Česti nesporazumi roditelja i adolescenata dodatna su otežavajuća okolnost.

tumblr_m1n9dtwr231rovuoso1_500U adolescentnoj krizi uočavaju se potištenost i nekontrolisana razdraganost, potreba za samostalnošću, teskoba, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, asocijalno ponašanje (prvenstveno agresivnost), zapuštanje školskih obaveza, u ekstremnim slučajevima i pokušaji samoubistva. U mnogim od ovih situacija je ponekad teško odrediti šta je normalno, a šta patološko reagovanje.

Ishod krize adolescentnog perioda je formiranje ličnog identiteta mlade osobe koji je uvek povezan sa biološkim, psihičkim i socijalnim sazrevanjem. U tom periodu adolescenti pokušavaju da nadju odgovore na mnoga pitanja, među kojima su najčešća: „ko sam“,“gde pripadam“, „gde želim da stignem“, „šta želim da postignem“, „kakav želim da budem“. Mlada osoba tada počinje da integriše iskustva iz dotadašnjeg socijalnog i emotivnog života, a rezultat tih integrativnih procesa omogućava mladoj osobi da definitino kristališe svoj identitet i živi skladno kao nezavisna i autonomna osoba.

Veliki broj stručnjaka smatra da je adolescentna kriza normalni razvojni fenomen, da „adolescencija bez nekih od ovakvih oblika ponašanja i nije adolescencija“ jer su mnoge krize ne samo normalne, nego i nužne u tom razdoblju. Upravo iz tog razloga se u literaturi  za krizu često kaže da predstavlja i rizik i šansu. Bez određenih kriza ne bi bilo ni psihičkog napretka ličnosti jer nam ona pomaže da prevazilazimo sami sebe, da se osnažujemo razvijanjem mehanizama i ponašanja kojima uspevamo da rešavamo probleme.

Prognoza adolescentne krize je relativno dobra. Iz nje mladi izlaze sa osećanjem unutrašnjeg jedinstva i povezanosti, sa povećanim  sposobnostima za rasuđivanje i procenu relnosti. Kao posledica nedovoljno prevaziđene krize ostaje trajno nepoverenje u sebe i u druge i nesposobnost za uspostavljanje trajnih socijalnih odnosa. Adolescentna kriza se kod mladića ispoljava u vidu acting-out ponašanja, kao što su krađe, bekstva od kuće, zloupotreba alkohola ili droga. Kod devojaka su anksioznost ili depresija manifestacije krize. Smatra se da 3 do 5% mladih prođe kroz ovu krizu.

Da bi se proces izlaska iz krize što lakše i bezbolnije odvijao, podrška i pomoć osoba iz okruženja je od izuzetnog značaja. Ovu pomoć, u zavisnosti od vrste krize, stepena njene izraženosti i drugih faktora, mogu da pruže osobe iz neposredne okoline, zdravstveni radnici, psiholozi i sl.

Cilj intervencije u krizi je pružanje pomoći osobi da se vrati u okvire normalnog psihičkog funkcionisanja. U prvom redu, to znači da osobi treba pomoći da povrati njene postojeće mehanizme za prevladavanje i da samostalno pokuša da se suoči sa novonastalom situacijom.

Korisni saveti:

Šta sam možeš da uradiš da se lakše nosiš sa krizom?

  • Nemoj ignorisati probleme jer time možeš ozbiljno zakomplikovati proces.
  • Prihvati krizu kao deo normalnog razvojnog procesa.
  • Ne nasedaj na priče o „lakim“ rešenjima. To su uglavnom samo kratkotrajna, površinska olakšanja
  • Pokušaj da u krizi uvek vidiš izazov koji ti pomaže da rasteš i da se razvijaš se kao osoba.
  • Aktiviraj sve svoje raspoložive resurse jer rešenje krize je uvek u tebi
  • Iskoristi sva svoja stečena znanja i iskustva i jasno definiši svoje ciljeve
  • Pokušaj da promeniš stvari koje kod sebe ne voliš.
  • Budi strpljiv i tolerantan prema sebi.
  • Podeli svoja osećanja s nekim ko te neće osuđivati. To može biti prijatelj, volonter ili psiholog.
  • Razgovaraj sa roditeljima ili drugim osobama u koje imaš poverenja.

Golubović Olga,

školski psiholog

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR