Музика је стара колико и само човечанство. Од првих удараљки (људски дланови), преко виолине и Гибсон електричних гитара, па све до рачунара и софтвера, начин стварања музике, њен звук, њена улога и смисао су се мењали до данашњих дана. Због распрострањености музике и општеприхваћеног схватања музике као врсте уметности и начина изражавања, није чудно то што се већина људи опредељује за одређене жанрове, извођаче или композиторе. Ни професори наше Гимназије нису изузетак овом правилу, те смо и њима поставили питање :
“ Коју музику најрадије слуштате ? “
На ово питање је одговорило X / Y професора наше школе.
Да се професори мало разликују од својих ученика (а рекли бисте бас супротно, зар не?) говори чињеница да они најрадије слусшју роцк и поп музику – преко две трећине одговора је садржало бар један од ова два жанра. Да професори имају и донекле префињен укус (или пак цене квалитет и таленат) говори податак да је око 40% професора навело и Jazz, Блуес и класичну музику. Јасно се види да професори воле да буду веома опуштени, јер је такође око четвртине професора међу омиљене жанрове сврстало реге и фанк музику. Веома се цене и народна и старогратска музика.
Неки од занрова који се уопште нису појавили су реп, хип-хоп, техно и дабстеп. Изгледа да професори не воле електронску музику. Такође, нема турбо – фолк музике – ипак су то образовани професори.
На жалост, око десет – петнаест посто професора није одговорило на ово питање/није радило анкету/одговорили су са „свеједно“. Равнодушност према музици и нашој анкети је поражавајућа.
Можда најинтересантнији је одговор једног професора, који тврди да „тренутно не слуша било коју врсту музике “ , поготово због широког значења речи тренутно. Да ли он/она у тренутку исписивања одговора није слушао/слушала музику или је не слуша месецима? Да ли је то одбацивање музике као такве или потрага за нечим новим, до сада неоткривеним? Одговор можда никада нећемо добити….
Аутор: Милош Милохановић
