Samo smireno

0

Meni bi iskreno bilo mnogo lakše da vrata inače uopšte ni ne postoje. Čini mi se kao da bih uštedela dovoljno vremena koje inače utrošim tražeći ključ po torbi ili zatvarajući  neka vrata čija brava nije ispravna. Međutim, ako izuzmemo ovo moje razmišljanje, mislim da je pristojno da bar na ulazu i u samom školskom toaletu postoje vrata. U jednoj takvoj situaciji, gde otvaranje vrata ne oduzima mnogo vremena, nepostojanje sijalica sa jedne strane omogućava učenicima da sačuvaju svoju intimu, ali sa druge strane stvara još jedan problem koji su gimnazijalci istakli. Prosečni đak mogao bi u neku ruku i  da prihvati uslove poput ovih, i da mu ne zasmeta što će se saplesti o smrdljivi zoger ili će počupati malo svoje kose o šrafove na stolici, ali šta se dešava sa elitom naše škole čija majica košta više nego kamion toalet papira, koga jelte takođe nema? Da li je ono vrištanje po hodnicima ustvari vapaj jedne damice koja je zakačila baš tu svoju majicu isto onde gde sam i ja juče počupala malo svoje kose? Smatra li sebe neki drugak Gimnazije dovoljno važnim da kaže da mu nepoštovanje smeta, da se požali što nema čime da opere ruke, ili je zapravo predodređen samo da posredno posmatra otvaranje novih smerova za koje ni ne postoje adekvatni uslovi i da mu bude uskraćena svaka praktična vežba. Jedino što mu sigurno preostaje jeste jadanje u anketi Novinarske sekcije, ukoliko i ona nije dospela na listu stvari koje mu u školi najviše idu na živce.

Autor: Aleksandra Đorđević

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR