Učenica Ivana Pantić

0


Ivana PantićIvana Pantić, učenica filološkog odeljenja naše gimnazija i učesnica projekta ,,Donao verbindet’’ (,,Dunav povezuje’’)

Možeš li nam reći nešto više o tome kako si počela da učiš nemački jezik i koliko dugo ga već učiš?

– Nemački učim od petog razreda osnovne škole, ali ne kao redovan predmet u školi, već sam išla na privatne časove. Pošto sam sa lakoćom učila, ubrzo sam ga i zavolela, što se na kraju i isplatilo.

Šta te najviše privlači u učenju tog jezika, a šta odbija?

– Najzanimljivije mi je pričanje na nemačkom jeziku, zato što uživam u razgovoru sa ljudima koji takođe govore ovaj jezik, a ponekad mi je teško da se usredsredim na pisanje, zato što gramatika nemačkog jezika zahteva izuzetno veliku koncentraciju.

Koje su prednosti učenja nemačkog jezika?

– Pre svega, učenje stranih jezika je važno zbog sopstvenog obrazovanja. Učeći nemački, naučila sam dosta o kulturi, narodu i običajima Nemačke, što smatram da je od velike važnosti za sticanje opšte kulture.

Da li ti se ikada pružila prilika da osvojiš neku nagradu ili učestvuješ u nekom projektu vezanom za nemački jezik?

– U osmom razredu sam na Regionalnom takmičenju iz nemačkog jezika osvojila drugo mesto, a dve godine kasnije započela sam učešće u projektu ,,Dunav povezuje’’, koji organizuje Ministarstvo kulture Nemačke.

Možeš li nam reći nešto više o tom projektu?

– To je projekat koji mi je omogućio dobijanje stipendije za putovanje u Nemačku, a kao uslov za tu stipendiju bilo je pisanje eseja na temu ,,Dunav – reka koja je videla sve’’. Moj esej se našao u užem izboru i zahvaljujući njemu sam provela šest nezaboravnih dana u Nemačkoj.

Reci nam nešto više o svom boravku u Nemačkoj.

– Deca iz osam zemalja kroz koje Dunav protiče učestvovala su u tom projektu i bili smo smešteni u kampu za mlade u blizini Štutgarta. Svaki dan nam je bio organizovan i naše zadatke smo obavljali u radionicama. Inače bili smo podeljeni u tri grupe. Ja sam bila u grupi ,,muzika i recitacija’’, gde smo obrađivali naše teme koje smo pisali i na završnoj večeri izložili sve što smo radili tokom cele nedelje. U međuvremenu smo imali razne dnevne ekskurzije i obilazili veće gradove.

Da li si bila u još nekoj državi osim Nemačke povodom ovog projekta?

– Projekat je održan i u Srbiji, tačnije u Kovačici, sa istim programom kao i u Nemačkoj, a kasnije, u januaru, moja grupa ,,muzika i recitacija’’ posetila je i Bugarsku povodom snimanja CD-a za ovaj projekat. Tamo smo održali i koncert pred učenicima jedne od poznatih gimnazija u Sofiji. Sledeće što me čeka je odlazak u Rumuniju gde će se održati finale, tj. kraj ovog projekta.

Po čemu ćeš pamtiti ovaj projekat?

– Pamtiću ga po jednom velikom i značajnom iskustvu, po tome što sam uspela da usavršim svoje znanje nemačkog jezika i steknem prijatelje širom Balkana, ali takođe i po tome što sam saznala nešto više o načinu života ljudi u ovoj državi.

– Pošto već dugo učiš nemački jezik, da li si polagala neke od ispita na nekom institutu za nemački jezik?

– U aprilu 2013. na Gete institutu u Beogradu položila sam B2 nivo iz nemačkog jezika i ova diploma mi kasnije može omogućiti studiranje ili rad u inostranstvu.

Čestitam na postignutim rezultatima. I, na kraju, šta bi preporučila ostalim učenicima koji žele da uče ovaj jezik?

– Preporučila bih da, ako stvarno vole ovaj jezik, treba da ulože mnogo truda jer će se to na kraju isplatiti i može im omogućiti razna putovanja, stipendije i sticanje novih iskustava.

Intervju obavila Marija Ristić, III/1

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR